Ogledi Roberta Nimanija knjigaDa je kojim slučajem alhemičar, Perica Jokić bi do sada razneo pola Berana u kojem gradu pod Jasikovcem i ostalim toponimima i živi i radi, što je privilegija samo pojedinih meštana ove ljudske naseobine u dolini Lima.

Ali, srećom po Berance i ostale Vasojeviće čiste krvi, Perica Jokić svoje eksperimente provodi u svojoj književnoj laboratoriji, u kojoj, kad se i desi neka eksplozija, ona rezultira samo primalnim praskom, što je unutrašnje osećanje svakog autora koji se bavi pisanjem, brisanjem i uzdisanjem.

U svom eksperimentalnom književnom progamu, Perica Jokić nije pošao od nule. Iako je takvo jedno polazište česta startna pozicija u našoj savremenoj literaturi.

U svojim književnim istraživanjima, Perica Jokić kao i svaki literarni innovator svoje opite je prvo primenio na sebi. Da, ako mu se nešto i dogodi, to ostane unutar kuće. A, tek onda kad postane posve siguran da mu samom nije ništa, onda to izdavanjem na svijet, razglasi kroz vreme i prostor.

U tom smislu, Perica Jokić je svоje opite Roberta Nimanija obavljao tako što je jednim okom gledao na zapad. U pravcu Ebrouza Birsa. A drugim na istok. Tamo gde se lako može uočiti Danil Harms.

Koristeći se onim do čega su došla ova dvojica njegovih velikih prethodnika Perica Jokić se potrudio da im bude makar do kolena. Tako nešto ne uspeva ni piscima koji su umišljeni da su mnogo poznatiji i talentovaniji od Perice Jokića.

Naprotiv, pažljivom čitaocu opita Roberta Nimanija neće promaći da je u velikom broju svojih kratkih beležaka, Perica Jokić po svežini na onoj istoj vetrometini, kako se domaća promaja umetnički zove, na kojoj su se pre njega nalazili I Harms i Birs.

Ako mišljenje potpisnika ovih redova ima ikakav značaj, onda taj potpisnik poziva one koji su imali sreće da im ova knjiga dopadne šaka, otvore je i obavezno pročitaju. U njoj će naći sve ono što im je padalo na pamet, ali se prilikom pada razbijalo u paramparčad. Sada imaju priliku da tu paramparčad ponovo dobiju kao jednu celinu, i da zahvaljujući ovim opitima, probude u sebi nadu da su se još jednom našli u prilici da u sebi pronađu, ako ne egzistencijalni, ono makar smisao za humor.

Ko propusti i ovu šansu, još dugo će lutati u potrazi za svakim, pa i ovim smislom.

Radivoje Bojičić

Etalon za duhovitost

Robert Nimani, stručnjak za korigovanje logike, kojeg smo imali prilike da upoznamo čitajući njegova “Iskustva”, nastavlja sa svojom uspešnom praksom i u “Ogledima”. Pitanje je samo šta očekivati iz njegove laboratorije ako je u prirodnom ambijentu već tako nestvaran.

Nismo daleko od istine ako stavimo znak jednakosti između Roberta Nimanija i autora koji je samo hteo da prištedi svoje ime pa makar i po ceni da bude skroman.

Možda vas u nastavku knjige ne očekuju ubistva u ulici Morg, ali količina misterioznih zavrzlama biće dovoljna da vas baca s kreveta na patos.

Ove priče su kao skraćena šah partija u kojoj je ostao još samo mat u par poteza. Najčešće se dešava da se rešavanjem jednog slučaja nehotice reši nešto sporedno, a to onda postaje primarna stvar u celoj priči. (Čovek kojeg su pojele pirane ne mora da brine ko će vratiti dušek koji je iznajmio na plaži.)

Za razliku od Harmsa i sličnih pisaca koji su polazište imali u nadrealnom, Jokić se brzo izvlači iz „zamke“ i stvara uslove za završetak svojih priča. Svaka njegova priča ima kraj. Čak i ona o umornom drvoseči.

Često priče idu rubom fantastike, češće nelogičnosti, ali kraj je uvek efektan, gotovo s porukom. (“Ne može jednim skokom da se učestvuje na dvije Olimpijade”.)

Svaka priča Perice Jokića mogla je biti završena i rečenicom pre, ali on ide dotle da i sebe iznenadi finalnim obrtom. Tek tada smatra da je priča završena. U redu je da plastična hirurgija u par rezova od žene napravi muškarca, ali šokira činjenica da pacijent nikad nije ni mislio da je žensko, što navodi na sumnju da je samo čitalac lud. Još jedno čuđenje nije na odmet.

Jezik Perice Jokića je razumljiv, bez zanosa, jednostavan, toliko prirodan da od snega sa njegove slike „Jedan zimski trenutak“ može grudva da se napravi.

Rečenica je oslobođena svih suvišnih reči, a priča svih nepotrebnih rečenica. Oslobađa se svega do trenutka dokle priča može da postoji. Zatim sačuva taj minimum skupocenog teksta već oblikovanog u dijamant.

Ponekad se cela njegova priča sastoji od svega dve rečenice. I uopšte joj nije tesno. (“Najezdu političara svih profila jedino bi moglo da spriječi njihovo, takozvano, rano otkrivanje. Već zamjenom beba u porodilištu!”)

Ili priča u jednoj rečenici (“O ovom događaju u istoriji – toliko.”) koja tek u kombinaciji sa naslovom ima smisla, odnosno postaje kompletna. Tako naslov ispriča pola priče, u svega dve reči (pogledajte koje), a onda vas čeka celokupan nastavak priče od svih svojih šest reči.

Ako bi se tražio najotkačeniji deo Pericinih priča, onda bi to sigurno bio zaključak. (“Kada su se kriminalci probudili, nijesu mogli da vjeruju da je zatvor strpan svuda oko njih.”)

Duhovitost Perice Jokića je izuzetna. Njegov talenat u ovoj oblasti je neosporan. U vreme Kosovskog boja nije postojao auto otpad pa ne treba zameriti Kosovki devojci što je za šasiju od golfa pomislila da je oklop Miloša Obilića.)

On sasvim normalno govori o pojavama koje izazivaju grotesku, a kao da ga pri tom ništa ne dodiruje. Dok u sebi, najverovatnije, puca od smeha. (“Tu se najprije završava priča o njegovim nogama, zatim rukama, a nešto kasnije i o njemu.” Tako opisuje stradanje jednog redara u zoološkom vrtu.)

Ako se, čitajući priče, pronađete bar u tih nekoliko primera, onda ste spašeni. Vaš mozak je duhovno upotrebljiv. A knjiga “Ogledi Roberta Nimanija” je jedinica mere za duhovitost.

N. T. Č.

Svet naopačke

Između Perice Jokića i Roberta Nimanija, ne postoji razlika. To je zbir dva genija.

I ja ću u njihovom stilu, biti kratak, pa ću pokušati ovim rečima da im se odužim za ono što rade.

A njih dvojica tumbaju svet naopačke. I kod njih se ipak okreće, ali u kontra smeru. Kod njih pacijenti leče doktore, lopovi hapse policajce, a đavoli isteravaju popove.

Neki bi rekli crni humor, ali zapravo sve je ovde crno na belo, samo treba (pravilno) gledati. Gledati i čitati između redova. A redova je malo, jer su oni sve doveli u red. Kratki su i jasni. Ništa ih ne razumemo. A oni to baš i žele. Da nas nateraju da se smejemo na naš račun.

„Platiće nam za to!“, rekli bi političari, ali u njihovim pričama, političari su zamenjeni još kao bebe u porodilištu, pa samim tim više i neće biti političari.

Robert Nimani i Perica Jokić vode zasebne politike. Jedan vuče levo, drugi desno, a obojica udaraju pravo u centar. Robert je u svom svetu, a Perica je osim sveta, ali oko njih se vrti cela knjiga. Kod njih ne važi pravilo da jedan piše, a drugi pamti, jer obojica pišu, a na čitaocima je da im to zapamte.

Ja sam jedan od njih. Pročitao sam vas, sad mogu da pišem o vama!

Igor Braca Damnjanović

 

Knjiga satiričnih priča OGLEDI ROBERTA NIMANIJA Perice Jokića objavljena je u izdanju Udruženja balkanskih satiričara Srbije „JEŽ“. Katalogizacija u publikaciji – Narodna biblioteka Srbije, Beograd. ISBN 978-86-84169-73-2

Aforizam dana:

Verujem da će za trista godina biti bolje. Ja sam nepopravljivi optimista.
Srba Pavlović
Aforizmi >>>

Iz ugla satiričara:

Preporučujemo knjigu:

 

Vildan knjiga

 

Priča eSpone