Nesa leptir naocareOvu priču ću započeti sa stihovima koje sam pročitao na jednom nadgrobnom spomeniku na bežanijskom groblju jednog tmurnog decembarskog  jutra 2013 godine:

"Svako od nas neku svoju priču ima što u tami tišti, a puteve bira. Samo kad je hladno, kad umori zima, slutimo je, tužni, na krilu leptira. Svako od nas plaća dah svoje tišine što kroz kožu diše u vatri nemira. Samo kad je mokro i kad duga sine svako na svom dlanu budi svog leptira."

Morate priznati, malo neobičan epitaf. Zaintigiralo me to što se ovakvi stihovi nalaze na jednom ovako hladnom i jezivom mjestu kao što je groblje. Nijesam mogao da prođem a da ne pogledam kome su posvećeni ovi stihovi koji sažimaju svu ljepotu i tugu života. Naslućivao sam iz stihova ko bi to možda mogao biti, ali ipak sam želio da se uvjerim. Prišao sam prednjoj strani nadgrobne ploče i kao što sam i mislio: NENAD RADULOVIĆ 1959-1990.

Nenad Radulović poznatiji kao Neša Leptir je bio rok muzičar, osnivač i pjevač kultne beogradske grupe „Poslednja igra leptira“.

Rođen je u Beogradu 13. septembra 1959. godine. Od malena je pokazivao sklonost  ka muzici i humoru. "Bio je poseban od kada se rodio. Sa nepunih pet godina imao je neki svoj svet, voleo je muziku i svaki ton, gde god nešto udari", rekla je njegova majka u jednom intervjuu. „Krasila ga je neiscrpna energija, radost, igra, a život mu je bio baš onakav kao što je i govorio: "Savršeno organizovani haos!" Bio je veoma emotivna osoba i sve što je pisao zapravo su balade. Tek kasnije je pojedinim pesmama dodavao brže ritmove. Obožavao je da se druži, masovno su se okupljali na keju, živeli su uz gitare i vino...“

Neša je karijeru započeo kao pjevač i vođa pop-rok benda „Poslednja igra leptira“, 1979. godine.

Prvo čega su se dohvatili kao grupa je, zapravo, kantri muzika. Nosili su one karirane košulje, a preko nje je oblačio štrikane džempere iz sela Zabojnice kraj Kragujevca, odakle mu je otac.

Ponosio se svojim poreklom. I nikada nije pravio koncerte, nego žurke, kako je volio da ih zove, silazio je među publiku... 

Sve se spontano dešavalo. Potekli su bukvalno iz naroda, nije ih projektovao neki menadžer, svirali su na ulici, voleli su da prave performanse na otvorenom, noću, ispred FDU...

Nesa leptir koncert

Svoje nastupe volio je da započne stihovima: "U mojoj gitari živi jedan leptir i mnogo je stvari koje nas vežu, kad dođu kiše i zima tuge i meni i njemu krila se stežu", a ljudi su pričali da si mogao biti i na pet koncerata zaredom, a da ti se čini da si zapravo prvi put. Baš kao što se desilo i s prvom zvaničnom svirkom u Domu sindikata, kad su se danima na blagajni nizale nalepnice - RASPRODATO, dok su ih tapkaroši ljubili i na rukama nosili...

Improvizovao je, glumio na sceni i nikada čak ni on sam nije znao kako će sve to da izgleda.

Prvi album grupe “Poslednja igra leptira” – “Napokon ploča”, pojavio se 1982. godine. Pjesme “Nataša” i “Vrati se” postaju klasika jugoslovenske pop produkcije svih vremena. Bez ijednog plakata, bez reklame, grupa u roku od nekoliko mjeseci petnaest puta puni veliku salu Doma sindikata. Tako počinje bajka i veliki uspon ove grupe.

Njegova majka je jednom ispričala: „Često je umeo da zaboravi gde je ostavio ključeve od stana, pa je tako jednom u Domu sindikata, pevajući "Natašu", na stihu "ostao je ključ od stana" uzviknuo: "Ej, mama, ključ je kod komšinice!" Svi su počeli da se smeju, misleći da se radi o šaljivoj upadici, a ja pokrila rukama lice... Džep mu je uvek bio prazan, govorio je: "Ma, biće para...", a onda dolazio kod mene da mu dam dve "crvene". 

Sa drugom pločom koja izlazi 1983. godine “Ponovo ploča & druge priče” nižu se hitovi kao što su “Dvadeset i dve”, “Sličuge”, “Hvala ti”…

Nesa leptir

Na proleće 1984. godine grupa kolektivno odlazi u Pirot na odsluženje vojnog roka, gdje će u miru, daleko od estradne gužve, uraditi pjesme za novi album.

Nakon trećeg albuma, “Opet ploča – srce od meda” i četvrtog izdanja “Grudi moje balkanske”, 1986. godine obilježili su hitovi “Umiru jeleni”, “ Grudi balkanske”, “Taksi”, “Krug”…

Peti album, “Zajedno smo piškili u pesku” objavili su 1987. godine, a krajem 1989. godine Neša objavljuje solo album, parodiju na narodnjake – “Niko nema što Piton imade” i postaje Slobodan Đorđević Piton.

To je bilo i posljednje što je uradio u svojoj jedinstvenoj karijeri, a u u okviru tog projekta je nastala i serija emisija za "Indeksovo radio pozorište“. Počeo je da radi na novom albumu, ali je uspeo da snimi pjesmu samo "Modra bajka“ prije nego se razbolio i umro od tumora.

Nenad Radulović je preminuo 12. februara 1990. godine,  a samo  dvadeset minuta prije smrti, brat Željko ga je pitao kako je, na šta mu je Neša odgovorio: "Pa, ne mogu, baš, da igram fudbal."

Prepričava se i kako je pred samu operaciju tumora pravio šou na VMA, pjevao i glumatao, a kad je anestezija počela da djeluje, obratio se osoblju imitirajući Slobodana Miloševića: A sad, svi na svoje radne zadatke! I legao.

U čast Neše lepštira plato ispred Ustanove kulture "Palilula", u Beogradu, od 17. decembra 2011. godine, po njemu nosi naziv Plato Neše Leptira.

Samo dan pred smrt, na ljekarskom receptu ostala je zapisana njegova rečenica koju i dan danas mnogi pamte: “Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta”.

To je bila tajna koju je na samrtničkoj postelji čuvao iza osmijeha.

Vidio sam ga kako odlazi, u ćošku sobe na Vojno medicinskoj akademiji. Jasno sam gledao kako kreće na put, iz ugla one bolničke sobe. Baš tada je, sa krošnji drveća koje je stajalo pod prozorom poletjelo jato ptica. Tu sliku pamtim kao da se sada ponovo odigrava pred mojim očima. Ja ne znam šta je “tamo”, poslije. Ali znam da on zna… Moj brat je uvijek imao dvije vizije: sanjao je plavi bicikl i vjetar u leđa. I danas znam da vozi nebeski plavi bicikl, i da mu duva u leđa baš taj, isti, nebeski vjetar”, rekao je u jednom razgovoru za „Novosti“ Nešin brat Željko.

Milan Trifunović    

Foto: www.google.me

 

Aforizam dana:

Davno bi on prestao s dijetom da ima šta da jede.
Slavica Agić
Aforizmi >>>

eSpona OTV EU

Otvorena televizija

Predstavljamo knjigu:

Iz ugla satiričara:

Preporučujemo knjigu:

 

Zeljko Rutovic Postmediji knjiga

 

Priča eSpone