Heroinu jugoslovenskog glumišta, Mariju Crnobori, upoznao sam još kao student-novinar, davnih šezdesetih; sretao, razgovarao.

Kao i sva živa bića i riječi imaju svoj vijek: rađaju se, odrastaju, žive i nestaju.

Ne zna se kome je prvo palo napamet da se hiljadudevestošezdeset i neke godine,  islika predvorje, tada jedinog, beranskog hotela ,,Beograd”!

Šta bi ovo s Ivangradom?! Zašto naš grad dođe na ovako zle grane? Ko je kriv za pustoš koja je očigledna na svakom koraku? Svuda je teško, ali u Ivangradu...

“Iz Podgorice danas ima više puteva ka zavičaju - preko Ribarevina, Trešnjevika, Albanije, a uskoro će i preko Jelovice. Ranije sam ja išao ka svom gradu, a danas mi se grad sâm približava”.

Stana Raičević, žena neobične sudbine iz andrijevičkog sela Trepče već pune tri decenije drži svoju vodjenicu potočaru.

Kad se spomene Međa Vuka Manitoga najprije se pomisli na istoimenu poemu našeg poznatog pjesnika Matije Bećkovića, koju je objavio 1976. godine, u izdanju Srpske književne zadruge.