„U osnovi stvarnosti nisu ni energija ni materija, već informacija”. Kodeksi i etički principi novinarstva bi trebalo da regulišu i ograniče moć medija, a da država svojim zakonima garantuje osnovna prava i sankcioniše njihovo narušavanje van domena novi­narstva.

Čini mi iskreno zadovoljstvo predstaviti još jedno u nizu kval­itetnih i zanimljivih dela, uvaženog docenta dr Mirka Jakovljevića, naučnog radnika i fakultetskog predavača, neumornog i svestranog društvenog delatnika, novinara i publiciste.

Novo u nizu autorovih djela, pod naslovom: „Mediji i globalizacija”, obrađuje jednu već decenijama aktuelnu temu. Temu koja svojom komleksnošću inspiriše naučno sagledavanje sa različitih aspekata: kulturoloških, istoriografskih, bezbedonosnih, socioloških, medi­jskih. Na kraju 20. veka i početku novog milenijuma, globalizacija je termin koji je često upotrebljavan.

On dolazi od reči global, što se odnosi na sveukupnost, opštost, zaokruženost cele planete, odnosi se na planetarno, svetsko. Otuda je globalizacija svojevrstan proces stvaranja svetskog, uniformnog društva. Globalizacija predstavlja višedimenzionalna povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države.

Pomenuti tokovi koji prožimaju različite aspekte društava većine država sveta se nazivaju različitim terminima: vesternizacija, kosmopolitizacija, mondijalizacija, a najčešće globalizacija. Živimo u informacionom društvu, gde se informacije proizvode radi profita ili širenja određene, željene politike i gde negativne informacije imaju prednost u odnosu na pozitivne – jer donose veću korist u vremenu gde se prepliću moć nad medijima i moć medija.

Svakodnevno smo svedoci zasićenosti pažnje informacijama. „Globalno selo” u eri prividne digitalne demokratije, kao nusproizvod je oslobodilo neograničenu količinu govora i prividne slobode izražavanja u medijskom prostoru. Moć medija, kontrola nad njima, distribucija informacije u etru – dobijaju na značaju i na međunarodnom nivou.

Jer, kako se ističe: „U osnovi stvarnosti nisu ni energija ni materija, već informacija”. Kodeksi i etički principi novinarstva bi trebalo da regulišu i ograniče moć medija, a da država svojim zakonima garantuje osnovna prava i sankcioniše njihovo narušavanje van domena novi­narstva. Međutim, u realnosti: čitav politički sistem je tako osmišljen da ljudima odvuče pažnju ka trivijalnim temama.

Sa očiglednim tendencijama kretanja ka distopijskoj budućnosti: globalizovanom društvu, kontrolisanom od strane malog broja trans-nacionalnih kompanija, kontrolisanim medijima koji će vršiti uticaj na svaki segment naših života. Uočljivo je kretanje ka uniformnoj kulturi, ideologiji, „politički korektnom” i poželjnom diskursu – dirigovanim iz samo jednog ili nekoliko globalnih centara moći i odlučivanja.

Novac je samo u funkciji moći u čijoj osnovi leži određeni sistem ideja, projekata. Ovo sve dokazuje, koliko je savremeni svet globalizovan, međusobno umrežen, isprepletan finansijskim i političkim interesima i koliko dešavanja na polju politike imaju uticaja i prelivanja u sferi ekonomije, i obrnuto.

Ova vredna studija profesora Mirka Jakovljevića namenjena je studentima i onima koji žele da na jednom mestu dobiju osnovna tumačenja globalnih medija i globalizacije. Namera je, kako ističe autor da čitaoci uz saznanja iz ostale literature lakše razumeju suštinske posledice ovih „današnjih fenomena”.

Docent dr Mirko Jakovljević je uspeo da pronikne u realnost društvenih kontroverzi i komleksan odnos medija i njihove svemoći i upotrebe u višedeceni­jskoj epohi globalizovanog sveta. Kako sam autor ističe: „Globalne medijske korporacije zavladale su svetom. Osvajaju gotovo sva tržišta. Plasman informacija primarno nije u funkciji javnog interesa već ekonomskog i političkog.”.

Uvaženom dr Mirku Jakovljeviću pripada nesumnjivo posebno i istaknuto mjesto u plejadi medijskih poslenika i intelektualnih krugova. Autor je više vrednih knjiga, naučnih radova iz oblasti teorije novinarstva, romansiranih biografija, književnih kritika, ali i dokumentarnih filmova, propagandnih spotova, autobiografskih reportaža.

Njegova temeljitost, stručnost, zreo i ozbiljan kritički naučni pristup, za rezultat imaju zaista bogat pisani i video trag. Jakovljević uspeva da nam dočara izuzetno kompleksne savremene probleme na jedan stilski razumljiv i upečatljiv način, ostavljajući pri tome svoj lični autorski pečat na svakom polju svoga svestranog angažovanja.

Stoga, ovo delo toplo preporučujem javnosti, naučnoj, stručnoj i laičkoj publici – sa željom da nam autor, u svojim budućim književnim i naučnim radovima predstavi dela sličnoga nivoa i kvaliteta u skladu sa svojim neospornim naučnim talentom i stilom.

Prof. dr Radenko Šćekić