Jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija naučna institucija u Crnoj Gori je njen Istorijski institut koji se po projektima, naučnoistraživačkom radu nalazi u samom vrhu ne samo „domaće” već i „međunarodne pameti”.
Njegovu važnost i značaj niko javno ne osporava, ali prećutno ga „izdržavaju” na kašičicu, pa je neshvatljivo zašto država ne poklanja dovoljnu pažnju ovako važnoj instituciji.
O kakvoj je instituciji reč dovoljno govori da je Istorijski institut Crne Gore najstarija naučna institucija u državi, osnovana 1946. godine. Pod njenim okriljem, od 1948. godine kontinuirano izlazi i najstariji naučni časopis u Crnoj Gori „Istorijski zapisi”, koji je nastavljač tradicije „Zapisa” iz 1927. godine.
Sadašnju redakciju „Istorijskih zapisa”, između ostalog, čine svetska imena kao što su Gideon Grajf, Dejan Jović, Hatidže Oruč…
Institut planira i brojne aktivnosti, a njegovi istraživači, magistri i doktorandi, mesecima odlaze u slične institucije i arhive sakupljajući tamošnje blago, dajući mu naučnu notu, štampajući vredne i jedinstvene knjige...
Svi projekti, boravak istraživača u ne samo zemljama okruženja dovode u pitanje dalji rad, jer teško da je ozbiljni istraživač u mogućnosti da se posveti radu ako su mu jedva obezbeđeni (neadekvatan) smeštaj i ishrana, a o drugim potrebama da se i ne govori.
Sa direktorom ove institucije dr Radenkom Šćekićem nedavno je razgovarao i ambasador Srbije u Crnoj Gori Nebojša Rodić.
„Novo rukovodstvo, na čijem sam čelu, permanentno radi na ozdravljenju najstarije naučne institucije u Crnoj Gori. Napomenuću da smo od januara 2024. najaktivnija jedinica Univerziteta Crne Gore. Proaktivno smo orijentisani i nova uprava je u tom periodu organizovala pet naučnih skupova, a potpisali smo i pet memoranduma o saradnji sa najznačajnijim institucijama u državi, kao i institucijama u regionu. Imamo potpisan memorandum sa Istorijskim institutom Beograd”, kaže direktor Šćekić za „Politiku”.
Ova naučna institucija ima kadrove iz različitih oblasti: istorije, politikologije, medija, geopolitike, migracija, istorije umetnosti…
„Uprkos brojnim rezultatima koje smo za kratko vreme postigli, čini nam se da država nedovoljno uvažava i nedovoljno primećuje naš rad, što za posledicu ima, pre svega, probleme finansijske prirode. Neobičan je takav odnos države, odnosno resornih ministarstava prema instituciji od nacionalnog značaja”, navodi Šćekić.
Dodaje da su pred njima brojni projekti koji čekaju bolje dane i više sluha države. Šćekić dodaje da je Istorijski institut Univerziteta Crne Gore titular prava nad poluostrvom Lesendrom i aktivno radi na projektu njegove revitalizacije u svrhe mesta za naučne konferencije i slično.
„To je velika razvojna šansa na koju država ne obraća pažnju”, poručuje naš sagovornik. „Želim da verujem da će država imati više sluha za naše projekte, naučnoistraživački rad i podršku za naše ideje za organizovanje naučnih konferencija.”
Od planova Šćekić izdvaja: publikovanje arhivske građe i ranijih kapitalnih izdanja Istorijskog instituta, kao i novih izdanja, pokretanje niza naučnih projekata, organizovanje konferencija, okruglih stolova i promocija knjiga, kao i značajnije umrežavanje sa institucijama u regionu i svetu.
Za sve te potrebe Istorijskog instituta Crne Gore, kaže Šćekić, neophodno je izdvajanje relativno malih novčanih sredstava u iznosu do stotinu hiljada evra na godišnjem nivou, što je minoran izdatak za državu.
Izvor: Politika
